Opis
biljke: zovina ili bazga
raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je
svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec
u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje
plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s
jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene.
Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela.
Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i
naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog
mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i
aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni
kao kompot ukusni.
Stanište: raste na rubovima
šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja.
Lekoviti
deo biljke: mladi izboji i mladi
listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon
dozrevanja, a kora od od februara do novembra.
Lekovito
delovanje: caj od listova i
mladica zovine ili bazge koristi se za pospešivanje izlucivanja mokrace, nakupljene tecnosti u
telu, za lecenje šeceme bolesti kao i za cišcenje i poboljšanje krvi. caj od
cvetova bazge koristi se u lecenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, pocetne
upale pluca, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod pocetne
tuberkuloze i kod svih reumaticnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se
za pripremanje caja kojim se odstranjuju poteškoce kod mokrenja, smetnje u radu
bubrega i mehura, leci vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su
korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kuci uvek bude
zove.
Caj od njenih cvetova pomoci ce da se preznojite kod bilo koga oblika
prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa
znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira
bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga.
Cajevi od kore pomažu kod
regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo
dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja,
i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. U toku dana sme
da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim
razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli
plodovi zove su takode vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih
materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego
i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo
kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.
Sok od svežih boba koristi se u lecenju neuralgije trigerninusa (neurlagija
licnog živca), za jacanje, za blago regulisanje stolice, cišcenje krvi,
umirenje trbušnih grceva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije
krvi .