Drugi nazivi: velika djetelina, vodnika, ždralika, žucka, žuti
kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov
nokat, pšenicica, svinduh. Latinski naziv: Melilotus officinalis . Eng - Yellow
sweetclover,,Ribbed Melilot
Opis biljke: Kokotac je dvogodišnja ili redje
jednogodišnja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je vecinom uspravna
ili se izdiže i vrlo razgranata. Ima listove slicne detelini, samo su po obodu
zupcasti, troperi sa drškama, listici su izduženo elipticni, po obodu
nazubljeni. Cvetovi su sitni, žuti, na drškama, po 30-70 sakupljenih u
grozdastoj cvasti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog
kokotca (melilotus albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znaci
"medena detelina".
Stanište: Raste u divljini na
peskovitom zemljištu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, železnickih pruga i
drugih napuštenih mesta. Zahvaljujuci dugom i razgranatom korenu dobro podnosi
sušu. Gaji se i u kulturi kao stocna hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka.
Razmnožava se semenom. Seje se u prolece. Kokotac je aromaticna droga koja nema
etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili
unutrašnji sekrecioni aparat s uljem.
Lekoviti deo biljke: Sabiraju
se vrhovi grancica biljke u cvetu. Osušena biljlka prijatno miriše na med, jer
prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida i pritom se
oslobada kumarin.
Lekovito delovanje: Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u starom veku služila je kao lek
koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i si. Upotrebljava se kao narodni lek
spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme važila je kao lek za oci. U
homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grceva dece itd. Služi za
aromatizaciju loših vrsta duvana.