Drugi nazivi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina,
obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smrika, smrica, smrkva,
šmrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva . Latinski naziv: Juniperus communis .
Eng - Juniper
Opis
biljke: Kleka je zimzelen je
grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listicima, vrlo
otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj
jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubicasti imaju smolast i
aromatican miris i gorkosladak ukus. Citava biljka je lekovita, ali se najcesce
koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubicaste boje,
dvogodisnji, dok jednogodisnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba
koristiti. Beru se od kraja leta do pocetka zime, a suse na promajnom mestu.
Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suse na isti
nacin kao i plodovi .. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni
na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je
zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeda i okrugla, s plavim pepeljkom.
Moguc je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi
kao lek i za proizvodnju klekovace. "
Stanište: Kleka uspeva na
kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podrucja.
Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krcevinama, pašnjacima,
suvatima, zapuštenim i neobradenim zemljištima .
Lekoviti
deo biljke: Citava biljka je
lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke
beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske
visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se
preporucuje da se pod drvo prostre odgovarajuca prostirka i klekinje pažljivo
motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz cešce prevrtanje drvenom lopatom,
ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba
odstraniti svu necistocu (iglice, grancice i sl.) i zelene plodove. Cuva se na
suvom, cistom i promajnom mestu..
Lekovito
delovanje: Lekovitost kleke
je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokrace, za
denzifekciju mokracnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv
bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i
pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Kleka se
mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inace, klekinje su
kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše
upotrebijavanih narodnih i domacih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su
hajducka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kojih se naše
kuce ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za
spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene
bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku
spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv
nazeba, reumatizma i slicnih bolesti. Klekovaca je nadaleko poznata veoma
aromaticna rakija. Upotrebljavaju je i kao domaci lek i dezinfekciono sredstvo.
U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje.
Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od klekinja se
izraduje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a još
cešce etarsko ulje služi za kadenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za
disanje i kao sredstvo za draženje kože Kleka ima baktericidno dejstvo, te se
koristi u lecenju infektivnih bolesti pluca. Regulise rad bubrega i pospesuje
izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kozu, te se koristi u lecenju
reumatskih oboljenja, narocito na zglobovima. Regulise rad organa za varenje,
koristi se u lecenju zapaljenskih procesa zeluca i creva. Uvarak od iglica i
mladih grana otklanja otok nogu i poboljsava cirkulaciju. Kleku treba koristiti
obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do ostecenja bubrega.
Protiv crevnih
grceva
Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajducke trave i cveta kamilice,
pa 2-3 kašicice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice kljucale vode,
ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezasladeno.
Protiv
glavobolje
Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na celo.
Protiv
bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jacanje živaca
a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre dorucka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke.
b) Spremiti caj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom kljucale
vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.
Za
jacanje apetita i bolje varenje hrane
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šecera, pa plodove pojesti, a
tecnost popiti. To ciniti dok se apetit ne popravi.
Protiv
šecerne bolesti
a) Koristiti sok od kleke (razreden) ili nesladen caj spremljen od plodova kleke
b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena,
ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne
vode, ostaviti da prenoci i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda
prokljuca), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 cašu
(nezasladjeno).