Drugi nazivi: divlji luk, divlji cešnjak. sremus, srijemus, cremos. Latinski naziv: Allium ursinum.
Eng .. Ramson.
Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim,
duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo
biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili
varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice,
koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i
nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk
najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod
branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao
mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se
oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.
Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i
maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima.
Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!
Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni
mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe
biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju
sumpor (alicin)
Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog
krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre.
Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih
bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv
crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi
mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele
na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao
ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja
se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci
su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju.
Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje
iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.
TINKTURA:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku
uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu,
gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van
staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije
zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene,
dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak
rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i
protresanje. Mešajte drvenim štapicem.Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce
tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro
zatvorenoj boci.Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20
kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa
mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska