Drugi nazivi: srcenjak, trava od srca. Latinski naziv: polygonum bistorta. Eng - Snake Root
Opis biljke: Srčenjak (Polygonumbistorta)je višegodišnja zeljasta
planinska biljka. Raste na vlažnim planinskim livadama i oko bara, ali može da
se sretne i na vlažnim livadama nizija i, ređe, u šumskim predelima. Prijaju mu
vlažna, slabo kisela i rastresita zemljišta. Srčenjak je rasprostranjen u skoro
svim delovima Evrope, Azije i Severne Amerike. Kod nas ga ima u centralnoj
Srbiji (Kopaoniku), istočnoj (Staroj planini), zapadnoj (Tari, Maljenu),
jugozapadnoj (Zlatiboru, Pešteru) i na Kosovu (severne padine Šare, Koprivnik,
Rugovo). U Srbiji je poznat pod mnogim narodnim imenima, kao što su volujsko
zelje, želudnjak, želičara, jermen, kačja trava, mali srčanik, račjak,
srčanica, srčenjača, trava od srdobolje, trava od srca, štavljika.Iznad zemlje iz rizoma
izrasta jezičasto kopljasto lišće i stabljika visine do jednog metra, kolencima
izdeljena na članke, od čega i potiče naziv polygonum (polys –- mnogo i gony –
koleno). Na stabljici su retko raspoređeni listovi različitog oblika i
veličine, na licu goli, dok na naličju mogu biti sa voštanom navlakom ili
dlakavi. Cvast je vršni, debeo, valjkast ili ovalno glavičast klas, koji je
složen od cvetića svetlo do tamnoružičaste boje.Srčenjak cveta od maja do
jula. Plod je trostrani oraščić boje kestena, veličine 3,5-4 mm.
Za jelo služe sasvim mladi
listovi i stabljike. Od njih se spremaju čorbe, variva i salate. Mladi listovi
sadrže oko 50 mg vitamina Ce. U engleskoj kuhinji je poznat puding koji se
pravi od listova srčenjaka.
U lekovite svrhe
upotrebljava se izvađen i osušen podanak srčenjaka – Bistortaerhizome. Vađenje
podanka obavlja se u martu ili aprilu, odnosno septembru ili oktobru. Izvađen
podanak treba najpre očistiti od korenja, stabljike, truleži i slično, a zatim
oprati u hladnoj vodi. Posle čišćenja, rizom treba iseći u sitne komadiće i
osušiti na hladnom i promajnom mestu. Osušen podanak nema mirisa, ukus mu je
vrlo opor i pomalo gorak. Treba ga čuvati zaštićenog od svetlosti i ne duže od
dve godine. Rizom srčenjaka od biološki aktivnih supstanci sadrži 15-36 odsto
katehinskog tanina, do 30 odsto skroba, taninsko crvenilo, proteine itd.
Podanak srčenjaka koristi
se za izradu dekokta, ekstrakata i složenih čajeva, koji se upotrebljavaju u
lečenju malokrvnosti, proliva, upala usta i desni, u vidu obloga, za ispiranje gnojnih
rana, hemoroida i raznih kožnih oboljenja. Crevni trakt podstiče na rad.
Primenjuje se i u ginekologiji.