Drugi nazivi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo
cika, želtenica, žucanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavo
cvet, plavulja, podrožnik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora, san
toga, šurlin.
Latinski naziv: Cichorium intybus . Eng - Chicory.
Latinski naziv: Cichorium intybus . Eng - Chicory.
Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radic je
višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti
koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna,
kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni
kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko
režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog
soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili
na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice
svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z
glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno
preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po
pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde ".
Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. .. .
Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. .. .
Lekoviti deo biljke: Lekovit
je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo.
Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih
sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u
cvetu .
Lekovito
delovanje: Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja
maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje:
konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja
prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se
koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje
organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje
varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. "Frankova
cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen
i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim
inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu
(fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini
ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz
familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao
rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu
koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu.