Opis biljke: Žuti
nocurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu
obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u
lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme,
prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku. U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline :
alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju
esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam
proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim,
organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod
idealnim uslovima.
Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske
kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može
smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima
osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za
organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.
Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim
podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne
simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje
žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol
sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod
alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do
depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje
depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom).
Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka,
sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu
ovih organa.
Njegova
daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti,
smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te
usporavanje procesa starenja.