Opis biljke: Zeleni Caj - (kineski, ruski,indijski) je osušeno lišce cajne biljke
Camellia smensis ,,,Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki
žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i
južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz
izvore pitke vode u dobro suncanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na
plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi veceg broja izdanaka i
lakšeg branja lišca. Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po
rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni,zeleni caj, kakav se
pije u Kini, sastoji se samo od vruce vode i zelenih listova, bez dotaka
cvetova, etericnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma. Najbolje vrste
beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa
kineskog, znaci "pre proletnih kiša". Nema ga u prodaji, služi
uglavnom za mito i medjunarodne poklone na visokom nivou. Suši se u velikim
posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima
znalaca koji znaju kad je caj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje
je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa
vodom iz njih ne izadje i "duša caja". Važnije od vrste posude
(najveci cajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i nacin
pripreme. Voda u ne sme biti ni prevruca ni prehladna. Kada se u njoj, pre
kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oci"), skida se sa
vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. (Staklo je važno zbog
uživanja u boji tecnosti.) Nekoliko minuta ceka se "budjenje" caja.
Ako je voda bila prehladna, caj
se nece probuditi. Ako je bila prevruca, caj je mrtav.U Evropu je cameliia
sinensis došla sa dve strane. Pod nazivom tei dovozila ga je sredinom
šesnaestog veka brodovima holandska Istocnoindijska kompanija, a kao caj stizao
je i ranije kopnom preko Rusije. Tek u poslednjih dvesto godina poceo se
uzgajati izvan Kine i Japana .
Od nacina prerade zavisi da li ce se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj.
Crni caj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri cemu i
dobija crnu boju. Zeleni caj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi.
Vrsta biljke utice na kvalitet caja. Medjutim, veština prerade, nacin pakovanja
i cuvanja presudni su za kvalitet. Caj se pre svega koristi za uživanje, koje
se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šecera.
Stanište: Gaji se plantazno.
Lekoviti deo biljke: Listovi
i cvet.
Lekovito delovanje: ispitivanja delovanja zelenog caja ukazala su da se njime može spreciti maligno
oboljenje prostate, a može i popraviti stanje vec obolelih osoba.Zeleni caj
snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno
deluje na srce i krvne sudove. Stara kineska poslovica kaže: "Bolje tri
dana bez hrane nego jedan dan bez caja".
Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi
celo telo, umiruje, opušta te procišcava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola
dobivenih iz listova biljke zelenog caja pokazalo se da smanjuje nivo lipida,
triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema
i arteroskleroze. Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno
dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Caj sadrži i minerale važne za
covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvozdja i mangana. Sadrži malo
teo-filina i teobromina. Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv
celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju.
Zaceljuje rane,ekstrakt caja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina
na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina te za lecenje akni.Ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i veceri jer tein znatno
blaže stimulise mozak nego kofein. Istraživanja koja su sproveli Japanci
pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni caj nema
smrtnosti od raka želuca i pluca.
Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog caja, ispitane su
tipicne navike kineskih i japanskih potrošaca. Prosecno oni piju 3 šoljice
napitka dnevno . Tipicna šoljica caja podrazumeva 1 cajnu kasikicu zelenog caja
(oko 5 grama) i 250 ml vruce vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem.