Drugi nazivi: pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika,
zubaca. Latinski naziv: agropyron repens
Eng - Couch
Opis
biljke: pirevina
ili pirika trajna je biljka iz velike porodice trava. Srodnik je pšenice, u
stvari je koren što se teško iskorenjuje.Stabljike dostižu visinu do 150 cm i
polaze sa tankih, člankovitih horizontalnih rizoma koji se pružaju u više
spratova i veoma su otporni na smrzavanje i sušu. Siri se podzemnim, puzavim
vrežama. Nadzemni je deo visok do 1 metra. Listovi su zelene do plavo-zelene
boje, veoma dugacki i uski, s kratkim dlacicama i plosnati. Cvetovi su smešteni
u dugackim dvorednim klasovima. Podanak je bez posebnog mirisa. Ukus mu je
sladunjav i sluzav.
Stanište: Raste na vlažnim livadama, Pirevina je biljka umerene zone i
veoma je žilava i otporna tako da ju je teško istrebiti. Raste na
različitim zemljištima, kako u kulturi tako i na neobrađenom zemljištu, ali joj
najviše odgovara lakše i vlažnije. Raste pored puteva po šipražju.
Lekoviti deo biljke: Ponajbolje ga je sabirati pri proletnoj
obradi zemljišta. Nakon što se iskopa, opere se i ocisti od korencica dok ne
postane lomljiv.
Upotreba: Pirevina pojačava izlučivanje mokraće pa se koristi u
lečenju upale mokraćnih puteva, izbacivanja sitnih kamenčića iz bubrega i
olakšava rad srca. U narodnoj medici je poznata kao lek za giht i reumu. Od
ekstrakta pirevine prave se dijetetski proizvodi koji pomažu kod nekih lakših
oblika dijabetesa.
Prilikom upotrebe pirevine treba se pridržavati navedenih doza jer u suprotnom
može dovesti do hipokalijemije zbog prisustva cijanogenih glikozida.