Drugi nazivi: divlja
mirodjija, janež kopar, morac, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki
morac, koromac .
Latinski naziv: foeniculum vulgare .Eng - Fennel
Opis biljke: komorac
je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do 2 metra. Listovi
su plavkasto-zeleni, višestruko perasto razdeljeni a listici iglicasti i tanki
kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i rnalo spljošteni. Plod ima dve
semenke.Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Morac ima mesnat
koren. Stabljika je valjkasta, razgranata Listovi su iglicasto koncasto deljeni
kao u mirodije. Uopšte, morac lici na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji,
snažniji i veci. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i
ogranaka. Cvetovi su žuti.biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje
oseti kad se medu prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromaticnog. Zato
morac mestimicno kod nas na zivaju »slatka mirodija«. Lošije vrste poznaju se
po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti.
Stanište: domovina komoraca je južna Evropa te se i u nas uspešno
uzgaja. Zahteva duboko izorano zemljište. Nalazi se i u divljem stanju jer ga
rasprostranjuju ptice .
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire koren, cela biljka u leto, a seme kad
dozre.
Lekovito delovanje: komorac se koristi u lecenju kašlja, bolova u
prsima, grceva, vetrova, loše probave, prehlade, a osobito se preporucuje za
lecenje gripe. Koristan je za lecenje bolesti bubrega, želuca i creva .za
lecenje organa za varenje i disanje, za jacanje apetita. Svojim veoma prijatnim
mirisom i slatkim ukusom rnorac, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog
mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi cajevi i slicni lekovi
koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih
gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morac. Isto
tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više
moraca. Morac ima i važnu profilakticnu moc.
Mastika ili rakija anasonlija (u Grckoj »uzo«) pravi se od slatkog
moraca koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa,
tako da rakija dobije svojstven miris i ukus.
Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven
miris.
Za caj afenu kasiku usitnjene biljke preliti sa
200 ml kljucale vode. Ostaviti da kljuca 5 min. Sud poklopiti i ostaviti da
stoji 10-15 min.Caj procediti i piti 2-3 solje caja dnevno posle jela.