Drugi nazivi: galcina, jaglac rani, jaglika, jagorcevina,
pramalice, sunašce. Latinski naziv: primula officinalis. Eng - Cowslip.
Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u
prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli
prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme
pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna
stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u
štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka
dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani
vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje
pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni
Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je
cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i
kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka
svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce
prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova
biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne
iscrpljenosti. . . ,
Stanište: raste u svetlim
šumama, medju živicama, u grmlju .
Lekoviti deo biljke: za lek se
u maju skupljaju cvetovi, listovi i koren.
Lekovito delovanje: jaglac je
osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca. Caj
pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi
se u lecenjunesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju
krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce
sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice.
Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega,
reumatizma i kronicne zacepIjenosti.
Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava
koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice,
cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog
cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine
prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred
spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda.
Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje
glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a
prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odlican caj za isterivanje peska iz bubrega dobicemo ako skuvamo
koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija
se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena
maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog
drveta).
Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo
ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime -
ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu
držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani
bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike.