Drugi nazivi: amelje, veska, visk, višce, lepak, mela, melina,
melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.
Latinski naziv: Viscum album .Eng – Mistletoe.
Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmic, visok
do 1 m, koji kao polu parazit živi na raznom belogoricnom i crnogoricnom
drvecu. Iz starih narodnih naziva može se zakljuciti da je ova poluparazitska
biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj pripisivali i carobne
moci. Druidi, keltski sveštenici, poštovali su je kao sveisceljujucu biljku.
Oni bi za vreme svecanog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili
je kao lek protiv razlicitih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv
epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv
histericnih napada.Stabljika je zeleno-žuckasta, drvenasta, obla i dihotomski
se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žuckasti, sedeci, po obodu celi i
imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla,
socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od
avgusta do novembra.Od pocetka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi
i tanje drške. Sledeci period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer
u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo. Najbolja je imela s topole,
ali i s bora ili vocnih stabala. Plod imele je otrovan dok su drška i list
lekoviti. . . ,
Lekoviti deo biljke: Primeceno
je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domacina na kome imela
živi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaca su u imele sa kruške,
manje s jabuke, a još manje sa oskoruše.
Lekovito delovanje: . Imela
dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i
neujednacenog fiziološkog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata,
sama ili u zajednici sa drugim lekovima slicnog dejstva (sinergisti) Caj: jedna
kašicica imele preliva se sa 1/4 l hladne vode i ostavi da odstoji kratko
vreme.
Vino i caj za procišcavanje krvi: opisani u tekstu.Imela pospešuje
rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u
njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi
svoje bolesti. Kod poremecaja hormonalnog sistema takode je vrlo efikasna.
Bolesnici s hronicnim poremecajem metabolizma trebalo bi da uzimaju caj od
imele svakodnevno u toku šest meseci.Deluje preventivno kod skleroze i šloga;
ako osoba to nije ucinila, pa do udara ipak dode, treba prvih šest nedelja
posle toga piti po tri šolje, sledece tri nedelje dve, a naredne nedelje po
jednu šolju na dan, i to pola šolje pre, a pola šolje posle jela.
Ako hladan caj ušmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.
Imela se smatra najboljim sredstvom za srcane tegobe i tegobe u krvotoku.
U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni
pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava.
Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog
pritiska - valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom.
Dnevno uzimanje tri šolje caja od imele koju smo potopili u hladnu
vodu leci sve bolesti srca, krvotoka i pritiska od kojih toliko pati savremeni
covek.
Za žene je imela takode višestruku korisna jer regulisan krvotok
zaustavljanja i menstrualne tegobe, narocito kod jakog krvarenja, kao i posle
porodaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah,
gušenje, prolaze od imele.
Sveži sok od imele (od lista i drške, prethodno opranih) pije se
protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre dorucka na gladno srce ili pre
spavanja.
Caj: imela se priprema iskljucivo hladno. Jednu vrhom punu
kašicicu imele na 1/4 l hladne vode potopiti preko cele noci, a pre uzimanja
malo podgrejati.