Drugi nazivi: koprva, kopriva obicna, pasja kupina, pitoma kopriva, žara . Latinski naziv: urtica dioica
Eng - Nettle.
Opis
biljke: kopriva je dvodomna
biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra.
Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama.
Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele.
Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grancice
nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu
vetra. Plod je malen, jednose-meni orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita
biljka.
Koristi se list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose,
reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv
zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje
vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u
povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno
i lekom. Izuzetno je bogata ra nim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim
hidratima, mastima,
kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom,
pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali
polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti
na vise nacina. ,
Stanište: raste uz puteve,
plotove i na zapuštenim mestima kao korov .
Lekoviti
deo biljke: za lek se u prolece i
jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka,
tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.
Lekovito delovanje: caj od
cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je
izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih
groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim
biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv, pospešuje probavu,
srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti,
gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.
Caj za zeludac
i jetru
Ovaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene
kasike usitnjene
biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena
pola sata.
Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj
lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac.
Caj za cir u zeludcu i crevima
Napravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike
pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se
stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4
kasike domaceg meda, kuva oko pola sata.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna
supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta,
bubreznih oboljenja i neuroza.
Za prskanje voca
Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U
posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi
cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive
budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji
jedan dan i noc. Tecnost se proocedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto
voce i povrce. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja
kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.