Drugi nazivi: grohotuùa, grcko sjerne,grcka
detelina,kozji rog, prosenica, roûnjaca.
Latinski naziv: trigonella foenum graecum. Eng - Fenugreek
Opis
biljke: piskavica je
jednogodisnja biljka sa stupastim korenom sto uraste duboko u zemlju. Stabljika
je okrugla i malo razgranjena. Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su
dlakave i odozgo odebljale. «uti ili zuckasto-beli cvetovi pojedinacni su i bez
peteljki, a nalaze se u pazuscima listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv
miris. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krecnjackog
sastava.
Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ".
Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u
Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost. Zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola
ili limunova soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Vec u
Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na
skrofulozne rane. Starogrcka medicina i Hipokratovi ucenici otkrili su
delotvornost piskavice kod bronhijalne upale , jer pospešuje cišcenje od sluzi.
Karlo veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po franackoj državi
- dakle –gotovo celom zapadnoevropskim podrucjem. U narodnoj veterini se
koristi kao lek protiv slinavke i za jacanje stoke .Iako su hemijski preparati
potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublažava upalne procese i jaca
organizam nakon dugotrajnog bolovanja.
Staniste: piskavica potice iz
Indije. U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i krrnna biljka. U
prirodi se nalazi u poludivljem stanju. Cvate u junu i julu, seme se bere u avgustu.
Lekoviti
deo biljke: Za lekovite svrhe
koristi se seme i to samo spoljnje ( iz mahune), koje je slicno lanenom semenu.
Seme se može kuvati u kašu ili samleti u prah. Samleveno u prah je
delotvornije.
Lekovito
delovanje: piskavica je od
davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprecava
upale, smeksava, upija i pospesuje zarascivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje
obloga, sto ublazuju bolove gihta (uloga), neural-gije, isijasa i oteklina
zlezda. Ti oblozi lece teske cireve na kozi, stvaranje fistule, gnojenja
kostiju, otvorene rane na nogama i cireve na stegnu. Pomesana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lecenju mnogih drugih
bolesti.
Kasika
sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno - prie jela sa
pekmezom, marmeladom ili vocnim sokom – da se neutralise miris – te služi za
jacanje oslabljenog i iznemoglog organizma.
Posledica moždanog udara je i paraliza jezika, brzo ce pomoci ovaj caj od
piskavice koji se pije dosta topao, 2-3 male kasikice dnevno, ili hladan, ali
tada u gutljajima. Priprema se tako da se 1 kafena kasicica biljke kuva 5
minuta u 2 dl vode kojoj se doda 1 kasicica meda.
Protiv boli u vratu i grudima, cira na želucu i crevima, visoke temperature,
sluzi u plucima, proširenja pluca i teške astme : caj od 1 kasikice semena
piskavice, pola velike kasike samlevenog semena komoraca i 1 velika kasika
meda., sve se prelije sa cetvrt kipuce vode ( 2,5 dl), kuva se 2 minute,
poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta i procedi. Pije se svaki sat po 1 velika
kasika. To seme koje je bogato fosforom, kalcijumom, lecitinom,
nukleoalbuminima, zamenjuje riblje ulje u liecenju rahitisa, škrofuloze,
iznemoglosti, osteomyelitisa i slabe mlecnosti dojilja. Sveže samleveno seme
ukoliko se samo upotrebljava treba uzimati sa pekmezom ili vocnim sokom da se
izgubi miris, koji se inace gubi kroz kožu.
Protiv šecerne bolesti: po 20 grama semena piskavice, dobricice, lista
borovnice, gujine trave i mahuna pasulja usitniti i dobro izmešati. Cetiri supene
kasike smese kuvaju se pola sata u pola litre vode, pije se po caša caja pre
jela.