Drugi nazivi: ivanjsko zelje, obratiš, ovnjak, tušcak, veliki koren, veliko zelje. Latinski naziv: inula helenium .
Opis biljke: oman je trajna biljka razgranjene stabljike
visine do 2 metra. Glavni koren je dugacak, mesnat i gomoljasto odebljao.
Sporedno je korenje vlaknasto. S vanjske strane sve je korenje smedje, a
iznutra bele boje. Korenje ima slab miris i gorak ukus. Kod osušenog korena
ukus je blaži, a miris je nalik mirisu ljubice. Listovi su uspravni, veliki,
široki i duguljasti na dugackim dršcima. Odozgo su hrapavi, a s donje strane
beli . Na kraju su nazubljeni. Cvetovi su skupljeni u cvetnirn glavicama žute
boje, a nalik su na mali suncokret..
Stanište: sadi se ponajviše
po vrtovima.
Lekoviti deo biljke: u prolece
i jesen sabire se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje: oman se
koristi kao izvrstan lek protiv kašlja, astme i prsobolje, jer povoljno deluje
na lagano izlucivanje sluzi, cisti pluca i krv, jaca krv, a dobar je i u
lecenju ženskih bolesti i išijasa. u prolece
i jesen sabire se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje.To je antiseptik
disajnih organa, leci kod svih vrsta kašlja, bronhitisa, astme, uloga,
reumatizma, te neke bolesti polnih organa. Deluje i kao stomahik. Dim omanova
korena stavljenog na žeravicu rasteruje iz prostorije komarce i ostale insekte,
pa deluje i kao insektifug.