Drugi nazivi: babina duša, mažuran, majuran mirišljavak. Latinski naziv: majorana hortensis .
Opis biljke: majoran je uglavnom jednogodišnja biljka
oblika maloga grma visine 20 do 40 cm. Listovi su maleni, elipticni, celovitog
ruba, sivo barsunasti i s kratkorn peteljkom. Cvetovi su beli ili
bledo-ružicasti, a razvijaju se u pršljenastirn cvatovima.
Stanište: biljka je iz
severne Afrike proširena po Sredozernlju, a posle po južnoj Evropi. U veoma
toplim krajevima biljka traje dve i nekoliko godina. Uzgaja se u vrtovima, ali
ne podnosi mraz. Miris joj je jako arornatican i prepoznatljiv, a ukus malo
gorak.
Lekoviti deo biljke: za lek se
sabiru cvetovi i cela biljka za vrijeme cvatnje.
Lekovito delovanje: iz sveže
biljke mažurane destilacijom dobija se etericno ulje, a priprema se i mast što
ublažuje glavobolju i koristi za »oživljavanje« živaca. Ulje koristi se za
masažu gihta (uloga), protiv reumatizma, ukocenih zglobova nakon duze bolesti,
kod napomog pešacenja, otvrdnuca žlezda ili kvržica na prsima. Lagani caj od
mažurane izvanredno pomaže u lecenju crevnih grceva kod dece. Jaci caj koristi
kod odraslih osoba za lecenje vodene bolesti u pocetnom stadiju, kod žutice,
teškoca s jetrom, sluzi u prsima, nadutosti i pokvarenog želuca.