Drugi nazivi: Estragon. Latinski naziv: Artemisia
dracunculus . Eng - Tarragon
Opis biljke: Estragon potice iz južnih krajeva Evrope, no
danas raste divlji ili kultiviran u svim evropskim zemljama kao zacin. Ima jak
i ugodan miris te ljutkast ukus sa malom primesom gorcine. Estragon se
upotrebljava kao zacin svež i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne
sosove, supe i variva, uz divljac, ovcetinu i govedinu. Stavlja se i u
ukiseljeno povrce. Senf i sirce od estragona, zbog svog tipicnog ukusa i
mirisa, koriste samo ljubitelji.
Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je
preneta u kulturu na ostala podrucja. Uzgaja se u vrtovima, kao mirodijska
biljka za pripremanje razlicitih zacina. Na podrucju južne Evrope na nekim je
mestima pobegla iz kulture. Biljka voli topla i suncana mesta, a senka,
hladnoca i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju.
To je biljka cija je stabiljka bogato razgranjena,
te ima grmolik izgled, visine 60 do 120 cm. Listovi su uski i lancetasti.
Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezicasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima
svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatican okus.
Cela je biljka lekovita i vrlo aromaticna. Od
mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu etericno ulje koje se
nalazi u biljci sa relativno velikim postotkom (0,1 do 0,5%), nadalje gorke
tvari, tanin i još neke neodredjene i nedovoljno istražene kiseline.
U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita
svojstva ekstragona, narocito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija.
Koristi se u obliku cajeva.
Kao zacinska biljka upotrebljava se u pripremanju
salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrca za zimnicu, te za
pripremanje estragon biljnoga sirceta. Etericna ulja estragona koriste se u
parfimeriji pri spremanju razlicitih krema.
Estragon pospešuje apetit, podstice metabolizam te
izlucivanje mokrace, a deluje i protiv crevnih glista.