Drugi nazivi: Crni dud narod
naziva još i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka, šamdud,
šandud, šanduda. Latinski naziv: Morus
nigra .
Opis biljke: Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima
više kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji služe kao
hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se
upotrebljava slicno kao sirup od malina. Sveže dudanje su slatko-nakiselog
ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina
(limunove i jabucne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih
korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace
životinje ,
Stanište: raširen je po celoj
Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se
koristi list i plod
Lekovito delovanje: . Listom
od duda
narod leci šecernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolicine
šecera dudinje su izvrsna hrana. .Dudinje sadrže oko 10% invertnog šecera,
oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabucne), vitamin C, sluz,
pektinske
i druge korisne materije.
Zrele, vrlo slatke bele i aromaticne nakiselo-slatke tamnoljubicaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, preradene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja izraduju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od iscedenog soka uparavanjem dobija se sirup koji podseca na med (i sadrži u koncentrovanom obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).
U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, narocito sok crnih dudinja, koji deluje i antisepticno.
U korejskoj tradicionalnoj medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju caj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.
Prašak od kore duda upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašcivanje rana,
a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska. U Kini je kora duda sastojak biljnih smeša za lecenje šecerne bolesti. U zapadnoj Evropi i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišce koje se ponegde kao prašak posipa po hrani (npr. varivu). Antidijabeticno delovanje se delimicno pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima znacaj kao dopunska terapija.
U Japanu se iz cvetova dud izraduje kozmeticki krem za odstranjivanje pega i drugih necistoca na koži.
Od fermentiranih zrelih dudinja se u narodu pece rakija dudovaca.
Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.
Još od vremena Dioskorida preporucuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih
parazita
(narocito protiv tenie odn. trakavice – pantljicare).