Drugi nazivi: rozmarin, rosmarin, rožmarin,
rusmarin, ruzmarin, ruzman, zimorad.. Latinski naziv: rosmarinus officinalis
Opis
biljke: ruzmarin je
razgranjena grmovita biljka koja je i zimi zelena. Listovi su nasuprotni,
sedeci. kožasti, cvrsti i uski, dužine 2 do 3 cm. Rubovi listova su celi i
prema dole savijeni. Gomja strana lista tamnozelene je boje, a donja sivo-bela
i lagano pustenasta. Izmedju listova, na krajevima ogranaka razvijaju se
pršljenasto na malim peteljkama Ijubicasto-plavi cvetovi. Jakog su mirisa,
nalik na kamfor, a okusa Ijutog, aromaticnog i malo gorkog.
Stanište: nalazi se na
osuncanim i kamenitim stranama obalnog podruca , a kao ukrasna biljka uzgaja se
po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz te ga je potrebno
zaštititi.
Lekoviti
deo biljke: za lek skupljaju se
cvetovi, izdanci u cvatu i listovi. Cvetovi i biljka u cvatu suše u hladu.
Cuvaju se u zatvorenim posudama, kao i druge biljke koje hlape ..
Lekovito
delovanje: ruzmarin je veoma
koristan kao lek za poboljšanje cirkulacije krvi, za lecenje slabe probave i
tromosti želuca i anemije. Biljka deluje na poboljšanje funkcije jetre i
pražnjenja žucnog mehura, a to, pak, deluje na opste poboljšanje celog
organizma. Koristi se za lecenje uzetosti, reumatizma mišica, živcanih bolova,
glavobolje te duševne i telesne iznemoglosti. Koristi se i kao sredstvo za
poboljšanje vida. Za upotrebu iznutra priprema se caj, a za upotrebu izvana
alkoholna otopina što služi kao sredstvo za masažu.