Drugi nazivi: crna jagoda, brestova ostruga . Latinski naziv: rubus fruticosus .
Opis biljke: kupina je grm s vodoravno položenim korenom. Korenje tera 1 do 3 metra dugacke grane što delimicno pužu po zemlji a delimicno se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugackih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišce s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cveticima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica vencica i od mnoštva prašnika. Plod je sjajnocma tecna boba (koštunicasti i birani plod).
Stanište: raste veoma cesto u velikim skupinama na šumskim
cistinama i krcevinama, medju grmljem te uz rubove polja, na neplodnom zemljištu .
Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, bobe kad su zelene ili zrele .
Lekovito delovanje: listovi kupine deluju stežuci te su dobro i bezazleno sredstvo protiv proliva. Vrlo dobri uspesi postižu se i kod ecenja krvavog proliva. Preporuca se duže vrijeme uzimati caj od kupinovih listova kod krvarenja želuca, upale creva i kronicnog nadražaja slepog creva. caj od kupinovih listova cisti krv, pri cemu smanjuje ili leci kožne osipe, lišajeve i druge necistoce. Isto tako, koristan je i u lecenju anemije. Caj od osušenog i usitnjenog korena kupine koristi se u lecenju vodene bolesti. Plodovi kupine deluju umirujuce kod nervoznih Ijudi što pate od nesanice.