Drugi nazivi: cmilic, divlje smilje, gromovna trava,
pazikuca, uhovnik, uvara.
Latinski naziv: sempervivum tectorum . Eng - Houseleek.
Opis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz
sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U
lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod
nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu
pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima
kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar,
ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi
sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti.
Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad
pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego
dva psa pred kucom.
Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i
mineralne sastojke.
Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma
skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za
vreme cvatnje
hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i
jabucna kiselina.
Upotrebljava se sok
iscedjen iz celelog svezeg lista.
Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi
se u
lecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece.
Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i
steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te
za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u
lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer
ga sok cuvarkuce rastvara). Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava
protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od veze biljke protiv
zapaljenja zuba i upala grla.